Doživljaj sigurnosti

Doživljaj sigurnosti je fundamentalano i neophodno iskustvo za bivanje u svetu. Kada je sigurnost neostvarena ili osujećivana, naročito ako je to bilo stalno i drastično, razvijaju se i aktiviraju negativni introjekti, uverenja koja usvajamo, o tome da „svet nije siguran“. Ovo verovanje je osnova anksioznog poremećaja. Organizam se na ovaj način čuva, ostaje funkcionalan, mada rigidan i stereotipan. Ako čovek živi sa uverenjem da je svet opasno mesto on će preduzeti sve da se zaštiti i njegov kontakt sa tim svetom biće poremećen, rigidan i repetitivan. Ovaj način funkcionisanja, koji je u  nekom trenutku u životu imao smisla, ne ostavlja čoveku mnogo prostora za slobodno kretanje i autentično življenje onda kada su se okolnosti promenile.

Da bi se razvilo bazično poverenje potrebno je da biće bude inicijalno potvrdjeno od strane značajnih Drugih. Nekada potvrda izostane i kasnije, u nekim drugim, takođe važnim stadijumima razvoja. Na taj način biće ostaje nepodržano, ponekad i suspendovano.

U psihoterapijskom procesu važno je otkriti odakle dolaze introjekti, kako funkcionišu, kako interferiraju sa osećanjem sigurnosti, kako se aktiviraju i korak po korak menjati ih novim uverenjima. Negativna verovanja o svetu se dugo i strpljivo rekonstruišu, asimiluju, postepeno kreiraju podržavajući podlogu za nova iskustva. Baza, fundament, tog korektivnog iskutva je terapijski odnos koji je dijaloški, afirmišući, autentičan. Kroz njega klijent stiče doživljaj egzistencijalne vere, sigurnosti i pripadnosti celokupnoj ljudskoj zajednici.

Marija Kulović

dipl.psiholog, psihoterapeut