Situacije u kojima psihoterapija može biti od pomoći

• Stalno ste loše raspoloženi
• Osećate se bespomoćno, beznadežno, loše mislite o sebi
• Imate napade panike
• Doživeli ste traumu
• Često osećate bes, ili vam drugi ljudi govore da ste besni
• Osećate da gubite kontrolu
• Ne odustajete od ponašanja koja su u suštini nesvrsishodna (preterano čišćenje, jedenje…)
• Teško vam je da se koncentrišete, zadržite tok misli, budete produktivni
• Ukoliko je harmonija u vašoj porodici ili partnerskoj vezi poremećena
• Imate teškoće da osetite radost već neko duže vreme
• Neprestano ste umorni, imate nesanicu
• Osećate tenziju, uznemirenost, strah, anksioznost, mišičnu napetost, glavobolje, teškoće u disanju, napetost u grudima (a da to nije vezano za neku dijagnostifikovanu, jasno definisanu bolest)
• Imate probleme u seksualnom životu
• Nesigurni ste, doživljavate intenzivnu tremu u različitim situacijama

Takođe, i ne manje važno, psihoterapija je jedan od načina za uspostavljanje kvalitetnijeg načina života, za sve one koji su zainteresovani za lični rast i razvoj, za unapređenje svog psihičkog funkcionisanja, bolju emocionalnu pismenost, za ostvarivanje kvalitetnijih partnerskih veza i međuljudskih odnosa, razvoj svoje autentičnosti, spontanosti i kreativnosti.

Iz geštaltisticke perspektive, kvalitetno življenje je utemeljeno na svesnosti osobe o svom životu i ponašanju, a ljudi su sposobni da budu svesni svojih senzacija, misli, emocija, opažanja. Takođe, sposobni su da kroz samosvest biraju i budu odgovorni za svoje izbore, kao što poseduju potencijal da žive efikasno i zadovolje svoje potrebe. Tako, zdravlje u geštalt terapiji karakterišu aktivnost, kontakt, izbor i autentičnost, dok nezdrava stanja odlikuju zastoji, otpori, rigidnost i kontrola uz često prisutnu anksioznost.

Smatramo da je čovek zdrav sve dok je u kontaktu sa samim sobom, svojom okolinom i odnosima između sebe i svoje okoline. Ozdravljenje se postiže kroz obnavljanje svesnosti koju smo nekada izgubili – iz ovakve perspektive geštalt terapija nastoji da podrži kreativan izbor, ohrabri odgovornost, pojača integrisanost u naporima osobe da ostvari smislen i ispunjen život.

Kao terapijski metod, geštalt terapiju primenjujemo individualno, grupno i kao kombinaciju ova dva postupka. Jedan od glavnih ciljeva terapije je postizanje svesnosti, a to postižemo eksperimentisanjem i korišćenjem mnogobrojnih tehnika.

Kao geštalt terapeuti težimo odnosu sa klijentom koji je baziran na poštovanju i otvorenosti za ono što se kreira u ovoj specifičnoj vrsti kontakta.

Fokus je na opisivanju i razumevanju jedinstvenog iskustva klijenta pre nego na interpretacijama i generalizovanju.  Fenomenološki stav prisutan u odnosu klijent-terapeut zahteva od terapeuta da uđe u fenomenološki svet klijenta i da zajedno sa njim doživi njegovo viđenje i njegova stanovišta.

Orijentacija je ka neposrednom, tekućem doživljavanju klijenta i njegovom postizanju svesnosti o sada i ovde – kroz usmeravanje pažnje na sadašnje, tekuće doživljavanje, nerešeni konflikti izbijaju na površinu i rešavaju se. To se ne može postići diskusijom o prošlosti ili nebitnim aspektima sadašnjosti. Ovo zahteva blizak, ličan odnos sa klijentom, u kome terapeut ne može ostati rezervisan.

Sama reč Geštalt je nemačkog porekla i označava celinu, dobru formu. Geštalt terapijski pristup obuhvata celokupno životno iskustvo osobe – fizičko, psihološko, intelektualno, emocionalno, interpersonalno i duhovno. Osoba je celina – ona je i telo i emocija i misao i senzacija i percepcija. Takođe, ona je deo svoje sredine i ne može se razumeti odvojeno od nje. Geštaltistički pristup bazira se na nerazdvojivom jedinstvu telesnog iskustva, govora, misli i ponašanja, bili oni svesni ili ne.

Geštalt terapija nastala je četrdesetih godina dvadesetog veka kao revizija klasične psihoanalize i pod snažnim uticajem egzistencijalizma. Njen osnivač je Frederick Perls, koji je realizujući svoje, na tadašnjoj psihoterapijskoj sceni, avangardne ideje, stvorio osobeni način vođenja psihoterapijskih grupa.