Adaptacija dece na vrtić

Pre nego što krene u vrtić, dete treba odvesti da se upozna sa prostorom, da vidi da je vrtić lepo mesto namenjeno deci. A roditelji da se upoznaju sa onima kojima poveravaju svoje dete na čuvanje i da ih upoznaju sa svim pojedinostima koje smatraju značajnim.

Polazak u vrtić ne mora da bude stresan za svako dete! Važno je da roditelji prvo imaju poverenja u vrtić, jer će se njihov strah i nepoverenje, ako ih ima, lako preneti na dete. Ukoliko su oni mirni i optimistični, ukoliko prenose utisak da je sve u redu i da su srećni što im dete kreće u svoju prvu školicu, verovatnije je da ni ono neće praviti veliku dramu u vezi sa tim. Posao roditelja je da pomognu detetu da savlada svoju anksioznost, da je obrade za njega i da mu vrate sadržaj, u za njega svarljivoj formi, a ne da ga preplavljuju sopstvenim strahom.Važno je da roditelji pokažu da su ponosni što je dete dovoljno veliko da krene u vrtić, da imaju poverenja u sebe kao roditelje i u svoje dete da će ono uspešno da prebrodi sve što ga čeka, i da će sa uživanjem prihvatiti nova iskustva, učenje, igre, prijatelje.

Važno je da roditelji ne lažu dete u vezi sa tim kada će doći po njega, i da ne odlaze „na prevaru”, bez pozdrava. Dete će ih onda neprestano iščekivati i neće biti otvoreno za ono što se dešava oko njega u grupi. Mnogo je bolje reći detetu da će roditelj doći posle posla, što je na primer posle njegovog ručka, ili posle spavanja. Dajte detetu da ponese sa sobom u vrtić svoj „sigurni objekat” (igračku, ćebence i sl.). Verovatno da se dete neće buniti baš prvog dana u vrtiću, jer je tada još uvek fascinirano novinom, već malo kasnije. Njegovo negodovanje posle nekog vremena je uobičajeno i normalno, i predstavlja samo znak da je dete zdravo i vezano za svoju porodicu. Nekada je lakše da roditelj, koji inače svakog dana odlazi od kuće, a najčešće je to otac, odvodi dete u vrtić, jer je dete naviklo već da se od njega odvaja na dnevnom nivou.

Ukoliko dete posle nekog vremena više ne želi da ide u vrtić, iako bez problema ide već nekoliko meseci, to je znak da se nije do kraja adaptiralo. Pokušajte da saznate razloge zbog kojih ne želi više da ide. Ukoliko dete ima tri i više godina, verovatno će umeti da vam kaže kako se oseća i šta ga je navelo na to da više ne želi. Ukoliko je malo, ili ne ume da se izrazi, pokušajte da to saznate kroz igru. Na primer možete se igrati „vrtića” s lutkama, tako što ste vi jedna vaspitačica a dete druga, ili neko dete, ili bilo koji lik. Deci je ovo uobičajen način komunikacije i lako ćete saznati kako se ono oseća u vezi sa svojim okruženjem. U uzrastu od 3 do 4 godine, dete već ima neke svoje obaveze, već je u mnogo čemu samostalno, ima osnovne higijenske navike, ume da sredi svoje igračke i sl. Dete može da razume da je vrtić sada njegova obaveza, kao što je vaša obaveza da idete na posao.

Ako dete ne može da se adaptira duže od nekoliko meseci, ne oklevajte da zatražite pomoć stručnjaka.