“Dobra deca” i Deda Mraz

Da li Deda Mraz daruje samo dobru decu?

“Roditelji imaju potrebu da na dnevnom nivou smisle razne strategije kako bi naterali dete da nešto uradi, pojede zdrav obrok, opere ruke, ode na vreme na spavanje… i zato im govore da će ako ih poslušaju dobiti poklon od Deda Mraza. To je u redu ponekad, ali se time ne bi trebalo koristiti čitave godine”, kaže za MONDO psihoterapeut Marija Kulović iz Psihološkog savetovališta “Reč po reč“.

Ona objašnjava da reći detetu da će biti nagrađeno za nešto što uradi, ima smisla kao dnevni podsticaj, ali ne i kao princip vaspitanja.

“To čak može da bude i problem ovih prazničnih dana, jer će dete ipak na kraju dobiti poklon, bez obzira na to da li je bilo ‘dobro’ ili ne. Zato je bolje reći detetu da je ono poklon dobilo ne zato što je nešto dobro uradilo, bilo poslušno, već zato što je ono dobro dete, dobro biće, zato što ga roditelji i ostali koji ga daruju, vole.

Šta ćete uraditi ako imate dvoje ili više dece, a nisu svi podjednako poslušni? Da li ćete jednima staviti poklone pod jelku, na primer, a drugima ne? To nikako ne bi trebalo da uradite.

Novogodišnje i božićne poklone, deca dobijaju zato što ih mama i tata vole bez obzira na to da li su dobri. Zato se deci i kupuje nešto sa spiska koji su ‘poslali’ Deda Mrazu, nešto što žele. Taj poklon je način da roditelji decu obraduju, usreće, iskažu svoju ljubav i pažnju, a ne da ih zbog nečega nagrade ili kazne.”

Dakle, roditelje ne treba da grize savest ako su u nekom trenutku, kada ih dete nije poslušalo, rekli da će ga Deda Mraz ove godine “zaobići”?

“Deda Mraza treba deci predstaviti kao deo običaja, tradicije, kada se u određeno doba godine, između ostalih rituala, i poklanja najdražima. Treba im reći da se daruje onaj ko se voli, kao i da se to radi zato što želimo da staru godinu ispratimo, a novu dočekamo, s radošću i veseljem, sa deljenjem i izražavanjem ljubavi prema najbližima”, kaže psihoterapeut Marija Kulović.

Ona nam je objasnila i da je afirmativni pristup podsticajniji, naročito kada se odnosi na decu.

“Bolje je reći: ‘Hajde da uradimo ovo zato što je to dobro’, umesto: ‘Ako ne uradiš to bićeš kažnjen, nećeš dobiti poklon’. Isto važi i za postizanje dobrog uspeha u školi. Ne treba deci govoriti da treba da uče kako bi dobili nešto od roditelja, već zato što će im ta znanja i veštine koristiti, olakšati život.”

Da li to znači da ne treba nagrađivati petice u dnevniku?

“Ako neko uči normalno je da će imati dobre ocene, ali ako roditelj zna da su petice postignute nakon nekog posebnog napora i zalaganja deteta, onda ih treba ‘proslaviti’, što ne podrazumeva darivanje. Odlazak u poslastičarnicu, u bioskop, lep porodični ručak, takođe mogu biti nagrade za uspeh. I pohvala je nekada dovoljna.”

Dakle, nija svaka petica za čokoladu?

“Naravno da nije. Čokolada sledi ako je dete imalo problem da iz određenog predmeta postigne uspeh, popravi ocenu. Najveća nagrada detetu bi trebalo da bude lična sreća i osećaj zadovoljstva zbog postignutog uspeha. I roditelji za svoj posao koji svakodnevno obavljaju dobijaju samo platu, osim ako se nisu naročito zalagali i isticali. Tako je i u školi. Ko redovno uči dobija petice, ali posebna zalaganja treba da budu i posebno vrednovana.”

Da li ste kao psihoterapeut koji radi i sa decom, primetili ima li razlike u shvatanju termina “biti dobar”, u svetu dece i u svetu odraslih?

“Pre svega treba napraviti razliku između toga da li dete nešto dobro radi, ili da li je ono dobro biće. Veoma je važno da kada roditelj komentariše ponašanje svog deteta, kaže: ’To što radiš nije dobro’, a ne: ‘Ti nisi dobro dete’. Dete mora da zna da ga roditelj voli i prihvata bez obzira na to da li ga ono baš uvek posluša. Roditelj je kao trener – treba da pokaže detetu kako se nešto radi, a ne da ga kažnjava za greške izazivajući kod njega bol i patnju.”

Da li novu godinu treba obavezno dočekati sa decom?

“Sam doček možete provesti sa detetom, ali i ne morate, to bi trebalo da bude stvar dogovora. I roditelji imaju pravo da se zabave. Na vreme razgovarajte sa decom o tome, predložite im svoje planove, saslušajte njihove i uraditi tako da svima odgovara. Možete, na primer, da provedete jedan deo večeri sa svojom decom, a drugi sa prijateljima, ali samo pod uslovom da ste decu ostavili sa osobom u koju imate apsolutno poverenje. Postoji i takozvana ‘repriza dočeka’ – ako ste 31. decembar proveli sa decom, reprizu organizujte za prijatelje, ili obrnuto.

U svakom slučaju, ove praznične dane shvatite kao vreme u godini kada se razmenjuju ljubav i lepa osećanja, a ne kao priliku da dete nagradite ili ne, za njegovo ponašanje tokom godine na izmaku.”

(Dragana Todorović, MONDO)