Individualna psihoterapija

Nejjednostavnije rečeno, psihoterapija je lečenje razgovorom, reč po reč.

Psihoterapija izgleda tako što sedimo jedan naspram drugog i razgovaramo, najčešće oko sat vremena (ležanje na kauču je deo terapijske legende i danas se viđa uglavnom samo na filmu).

Nije u pitanju medikamentozna terapija, ali ponekad podrazumeva i upotrebu lekova (koje prepisuje psihijatar, kao saradnik u timu).

Ono što terapijski razgovor razlikuje od razgovora sa prijateljem, strancem, sveštenikom ili bilo kojom drugom osobom koja je spremna da vas sasluša je to što vas terapeut sluša na jedan drugačiji način – dajući prostor vašim doživljajima, dozvoljavajući da se sadržaj izgovara onoliko koliko je potrebno, dijagnostifikuje, kontejnira, uobličava, daje feedback, interveniše kada je potrebno i koristi pritom različite terapijske tehnike.

Psihoterapeuti su stručnjaci iz domena mentalnog zdravlja koji su prošli složeno višegodišnje obrazovanje posle završenog fakulteta (u našem slučaju – odsek psihologija), poštuju etički kodeks i članovi su neke od profesionalnih organizacija koje superviziraju njihov rad.

Kvalitet i uspešnost tretmana ne zavise toliko od terapijskog modaliteta, vrste terapije, koliko od umeća terapeuta, motivisanosti klijenta i kontakta koji se među njima realizuje.

U zavisnosti od problema i tematike, motivacije i postavljenog cilja, psihoterapija može trajati različito dugo, od nekoliko susreta do nekoliko godina.

Dobro vođena psihoterapija ima nekoliko pozitivnih ishoda:

• Otklanjanje ili ublažanjava simptoma – to je ono što se direktno odnosi na vaš razlog obraćanja psihoterapeutu.
• Rast i razvoj ličnosti – prihvatanje i dobro osećanje sebe, drugačiji pogled na svet, nada, i pogled na prošlost iz druge perspektive