Tikovi kod dece

Šta su tikovi?

Tikovi su brzi, nevoljni pokreti delova tela ili grupe mišića koji se ponavljaju u odredjenim razmacima. Izgledaju kao prenaglašeno izvođenje neke, inače svrsishodne radnje, kao što je na primer treptanje. Ovakav pokret je prenaglašen jer ne odgovara stvarnim potrebama organizma.

Iako tik može da se pojavi na bilo kom delu tela, najčešće su to delovi lica, glave, vrata, ruku i prstiju. Često se javljaju udruženo i premeštaju se tokom vremena, menjaju jačinu, iščezavaju pa se ponovo javljaju. Kod Turetove bolesti jaki tikovi zahvataju gotovo celo telo.

4 posto dece u populaciji pati od tikova, češće se javljaju kod dečaka nego kod devojčica. Javljaju se retko pre četvrte godine života, a najčešće oko sedme.

Zašto se tik dešava?

Osoba ima potrebu da tik ponavlja pa je svako izvođenje te radnje oslobađa napetosti a sprečavanje je povećava. Uskoro napetost ponovo raste i potreba za tikom se ponovo javlja.

Da li se tik može voljno kontrolisati?

Tik se može samo privremeno voljno kontrolisati, a najčešće se povlači i prilikom spavanja kada se mišići upuste. Najčešće se pojačava u stanjima napetosti i opominjanjem osobe na tik.

Šta može izazvati  tik?

Tikove mogu izazvati: medicinski postupci, jak strah, telesne kazne, zarazna oboljenja, ograničavanje kretanja isl.

Autori teorija o psihološkom poreklu tikova smatraju da je osnovni uzrok nastanka tika u dinamici porodičnih odnosa. Roditelji ove dece mogu biti napeti, zaplašeni, preterano popustiljivi ili nasilni, perfekcionisti.

Roditelji obično teško podnose tikove kod svoje dece, i prođu kroz silne muke pokušavajući da reše problem, budu ljubazni, puni razumevanja, zatim viču, deru se, budu nasilni, te svojim rekacijama stvaraju začarani krug.

Koji je smisao ovog simptoma?

Tik ima svoju psihogenezu i ulogu u dinamičkoj ravnoteži ličnosti. On je izraz potisnutog sukoba iz porodice u kojoj nije dozvoljeno izražavanje nekog osećanja, najčešće agresije. Tik je u tom slučaju iskrivljen način izražavanja agresije. Dete ne zna da izrazi nešto na dračiji način pa to radi kroz tik. Da ne radi to, možda bi dobilo astmu ili ekcem ili nešto slično. Nije čudo što su deca koja izražavaju neki fizički simptom zaptavo najčešće dobrodušna i vrlo retko besna.

Šta psihoterapija može da ponudi?

U psihoterapiji detetu se pomaže da nadje nove načine izražavanja onog sukoba i osećanja koje se nalazi u osnovi simptoma, tika. Važan deo psihterapijske procedure sa ovom decom je da im se pomogne da postanu svesna svog tela, i to se radi kroz vežbe disanja, pokreta, igru. Poznavanje svog tela postaje izvor zadovoljstva. Na kraju, važno je omogućiti detetu da izrazi svoja osećanja u vezi sa simptomom ali i sa drugim važnim aspektima života.

Najbolju prognozu u lečenju imaju tikovi koji nastaju između šeste i osme godine života.

Marija Kulović

dipl.psiholog, geštalt psihoterapeut